Glas sindikata mora da se sluša, osnovna je poruka sa kojom je u posetu Srbiji došla Bernadet Segol, prva žena generalni sekretar u istoriji Evropske konfederacije sindikata (EKS). Posle jutarnjih konsultacija sa liderima Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, Ljubisavom Orbovićem i Branislavom Čankom, na čiji poziv i boravi u Beogradu, Segolova je juče imala sastanke sa predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem, i prvim zamenikom Aleksandrom Vučićem. U pauzi između ovih susreta, šefica organizacije koja okuplja najveće sindikate iz 36 evropskih zemalja, razgovarala je sa novinarima „Politike”.

Ako želite da imate održiv sistem i volite svoj narod, onda nećete sprovoditi ekonomsku politiku koja favorizuje isključivo kapital


– Sindikati nisu deo problema, već rešenja. Socijalni dijalog je ključan ne samo u Srbiji, već i u regionu i u Evropskoj uniji. Ali, on ne sme biti veštački, puko jednočasovno okupljanje za stolom, već mesto gde ljudi pokušavaju da pronađu najbolja rešenja, pre svega za radnike, za ljude, a ne samo za kompanije, kapital i političare. Srbija je sada kandidat za prijem u EU, što znači da su pod lupom ne samo zakoni koji se usvajaju, već i ukupna situacija, uključujući i socijalni dijalog. EKS prati razvoj i insistiraćemo da socijalno partnerstvo koje je integralni deo EU, bude ozbiljno razvijano u Srbiji. Pomoći ćemo našim članicama iz Srbije da rade zajedno na tom pitanju. Veliki put je pred nama, ali ćemo delovati veoma aktivno – kaže Bernadet Segol.

Kako pomiriti interese radnika i poslodavaca, imajući u vidu da je doskorašnji ministar privrede Saša Radulović podneo ostavku, između ostalog, i zbog zakona o radu?

Treba pogledati kako su u drugim zemljama usklađeni ovi interesi i kroz pregovarački proces doći do rešenja, na takav način da niko ne izgubi sve. To se može ostvariti samo ako se teret reformi ne prevali isključivo na leđa radnika, a sa druge strane, da zbog toga ne budu zaustavljene reforme.

Kao ključni problem sa novim zakonom o radu postavilo se pitanje otpuštanje radnika. Kakva rešenja se uobičajeno primenjuju u zemljama EU?

Ne postoji neko generalno rešenje u svim zemljama EU, to se razlikuje od države do države. Pitanje otpuštanja je svakako ključno i suština kolektivnog pregovaranja je upravo u tome da se odredi način i uslovi. Ali ovo pitanje nije i jedino, nas takođe zanima šta se preduzima da radnici budu u mogućnosti da lakše nađu drugi posao. Kakve su njihove mogućnosti za dodatnu obuku i usavršavanje, kakvu dobijaju pomoć za nezaposlene. To je sve ono što nazivamo aktivnom politikom na tržištu rada.

Zašto su onda vodeći sindikati u Srbiji bili protiv nacrta zakona o radu?

Očigledno zato što oni veruju da zakon nije dobar. Da ne štiti radnike i da nije predložen kao rezultat ozbiljnih kolektivnih konsultacija i pregovora. Smatram da nijedna vlada ne treba prosto da napiše zakon i tresne ga o sto sindikatima na potpis.

Na šta vam se najviše žale srpske kolege?

Da su ekonomske reforme jednostrane i prelamaju se preko leđa radnika koji zbog toga pate. I da oni to ne mogu da podrže.

Da li, stoga, ocenjujete da je vlada dobro postupila što je zakon o radu povukla iz procedure na doradu? Ili mislite da je to samo privremeni potez, dok ne prođu izbori? U delu javnosti stvorila se predstava da je reč o političkoj igri i da suštinski neće biti ozbiljnijih promena predloga zakona.

Mislim da je svakako uspeh što je zakon povučen. To daje svima šansu da iznesu svoje primedbe. Nadajmo se da će posle izbora uslediti bolji pregovori. Postoji mogućnost da će popravljanje zakona biti samo kozmetičke prirode i da će biti vraćen isti predlog. Ne želim da razmišljam negativno, ali ako se to desi, onda moramo da kažemo da će u tom slučaju morati da se suoče sa nama. Ne možete tako da se ophodite prema ljudima i takvo ponašanje ne bi donelo ništa dobro vladi u Srbiji. Treba dati političkim liderima šansu da poprave i poboljšaju stvari i ne zatvarati sva vrata, ali oni moraju da znaju da nismo ni glupi, ni naivni.

Znači, podržavate kolege iz Srbije u njihovom stavu da dosadašnji predlog zakona o radu nije dobar?

Naravno. Oni su ispravno postupili kada su rekli da sav teret reformi ne sme pasti na radnike. Zato očekujem da otpočne istinski dijalog. Ako želite da imate održiv sistem i volite svoj narod, onda nećete sprovoditi ekonomsku politiku koja favorizuje isključivo kapital, nego ćete tražiti mogućnosti za socijalni progres i demokratski proces. A tu su sindikati ključni.

----------------------------------------------

„Fleksigurnost” na tržištu rada

Da li verujete, kako se ovde često tvrdi, da bi lakše otpuštanje omogućilo „bolji protok” radne snage, to jest da bi doprinelo većem zapošljavanju?

Takva gledišta susrećem svuda, a ne samo u Srbiji. Rekla bih da niste usamljeni u tome. To se naziva fleksibilnost. Veoma je teško dokazati da otpuštanja donose veću zaposlenost. Zato je neophodno, bez ideologisanja, sagledati šta tačno znači ta fleksibilnost i kome na teret padaju njeni troškovi. U zemljama gde postoje pozitivni primeri fleksibilnosti, to je samo zahvaljujući kvalitetnom pregovaranju, ekstremno dobrim naknadama za nezaposlene i aktivnim politikama na tržištu rada. U Danskoj, na primer, imate situaciju koju nazivam „fleksigurnost”. To znači jednostavno otpuštanje, sa jedne strane, ali sa druge strane, otpušteni tokom dve godine i dalje dobija 70 odsto svoje plate od države i društva. Takva situacija podstiče čitav sistem da se radnik što pre osposobi i pronađe novi posao.

 

Razgovor vodio: Bojan Bilbija

objavljeno: 26.02.2014.