Radnička prava

Privatizacija medija: posledice i alternative

27.02.2015 u 18:00 | Press centar UNS-a, Knez Mihailova 6/III, 11000 Beograd, Srbija

 

Kontekst kolektiv i Mašina vas pozivaju na panel diskusiju o privatizaciji medija u Srbiji i mogućnostima za alternativno delovanje u medijskom sektoru.

O rezultatima dosadašnje privatizacije medija u Srbiji i regionu, o aktuelnom ciklusu privatizacije, zatim o pitanjima radnog i socijalnog položaja novinara i novinarki, o poziciji frilensera u ovom sektoru kao i o mogućnostima alternativne produkcije i organizovanja radnika u medijima govoriće:

Dragana Čabarkapa (Sindikat novinara Srbije; Beograd);
Tamara Čausidis (Sindikat novinara i medijskih radnika Makedonije; Skoplje);
Andrea Milat (Udruženje za medijsku demokraciju; Zagreb);
Moderator: Marko Miletić (Kontekst kolektiv; Beograd)

:::::::::::::::

Sve više se govori o potrebi za restruktuiranjem javnog sektora. I dok retko ko spori postojanje potrebe za promenom načina upravljanja i funkcionisanja javnog sektora, suočavamo se sa dominacijom zahteva da se vlasnička struktura iz javne transformiše u privatnu, uz isticanje bezalternativnosti ovakvog rešenja. Od zdravstva, školstva i visokog obrazovanja, brige oko dece i starih, preko različitih javnih i komunalnih preduzeća, pa sve do sektora kulture i medija, svedoci smo sve brutalnijih zahteva za njihovom komodifikacijom i delimičnom ili potpunom privatizacijom. Kada je reč specifično o stanju u medijima i novinarstvu, sve su zastupljeniji procesi koncentracije i monopolizacije medijskog vlasništva, kao i komercijalizacije medijskog sadržaja, te fleksibilizacije i prekarizacije uslova rada. Svi ovi procesi u krajnjoj liniji dovode do potpunog nestanka društvene funkcije medija, koji između ostalog imaju i ulogu osiguravanja jednostavnog pristupa pouzdanim informacijama u vezi sa važnim i aktuelnim društvenim i političkim pitanjima.

Proces privatizacije preostalih medija u državnom vlasništvu u Srbiji je u toku. Međutim, sudeći prema dosadašnjem razvoju ovog procesa i prethodnim iskustvima sa privatizacijom medija situacija je daleko od obećanja donosioca zakona o stvaranju boljih uslova za rad u medijima i medijskom pluralitetu. Novinari i drugi medijski radnici u Srbiji se nalaze u izuzetno prekarnom položaju. Najveći broj njih radi za plate koje su ispod republičkog proseka, dok velikom broju one kasne kao i doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje. Vlasnici medija i raznih oglašivačkih i marketinških agencija vrše pritisak na rad novinara i novinarki što dovodi do cenzure i autocenzure koje sprečavaju adekvatno informisanje građana.

Završetak privatizacije medija, u julu ove godine, ne obećava promenu ovakvog stanja na bolje. Deo lokalnih medija će naći „nove“ vlasnike koji su već vlasnici određenih medija, čime se, po svemu sudeći, neće ostvariti medijski pluralitet već naprotiv, dodatna koncetracija vlasništva u rukama malog broja ljudi. Posledice koje su već sada prepoznate kao alarmantne vode u pravcu smanjivanja raznovrsnosti medijskih sadržaja kao i mogućnosti drugačijeg mišljenja. Oni medijski radnici i radnice koji budu imali sreće da zadrže svoje poslove biće dodatno opterećeni, dok one koji ostanu bez posla čeka dodatna nesigurnost u poziciji frilens novinara.


Podrška: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe