Radnička prava

Šta donosi novi zakon o radu - novi raspored radnog vremena

Predloženom izmenom se ''na mala vrata'' derogira jedno od osnovnih prava zaposlenih, a to je osmočasovno radno vreme i četrdesetočasovna radna nedelja.

Novim zakonskim rešenjem, ukoliko se usvoji, uobičajeno puno ili nepuno radno vreme za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu moći će da se produži do 12 sati ukupno u toku radnog dana, odnosno do 48 sati u toku radne nedelje i to uvek kada je kod poslodavca rad organizovan u smenama ili kad to zahteva organizacija rada. Budući da je smenski rad u Nacrtu Zakona definisan veoma široko, kao i da poslodavac potpuno samostalno ocenjuje koje su potrebe organizacije rada, nije teško zaključiti da će se ''mini preraspodela radnog vremena'' primenjivati uvek kad poslodavac to želi. S` druge strane, pravilo o uprosečavanju radnog vremena na mesečnom nivou ne pruža nikakve garancije, jer ne postoje odgovarajući kontrolni mehanizmi koji mogu sprečiti zloupotrebe. U praksi će sve ovo, u velikom broju slučajeva, značiti da zaposleni neće znati unapred kakvo je njegovo dnevno i nedeljno radno vreme, a najveći broj dana i nedelja će raditi 12 odnosno 48 sati, bez prava na naknadu za razliku vremena i bez mogućnosti da dokaže zloupotrebu. ''Mini preraspodela radnog vremena'' nije ni raspored radnog vremena, ni prekovremeni rad, ni preraspodela radnog vremena, već je neka potpuno nova, neuređena kategorija koja će omogućiti različite zloupotrebe u vezi sa radnim vremenom radnika, koje su i do sad bile veoma česte.