Radnička prava

Šta donosi novi zakon o radu - vreme pripravnosti

Novim zakonom o radu se, između ostalog, ozakonjuju i prakse radnog vremena na štetu radnika. Radno vreme zaposlenih se produžava i uvodi se obaveza zaposlenog da bude na raspolaganju poslodavcu 24h. Time se ukida tekovina koju je radništvo izborilo pre vek i više, (čuvene tri osmice - 8h rada, 8h odmora, 8h spavanja) i legalizuje se stalna RASPOLOŽIVOST radne snage potrebama tržišta. U predlogu zakona postoje odredbe koje se odnose na nešto što oni zovu VREME PRIPRAVNOSTI. To je vreme u kome su zaposleni pripravni da se odazovu na poziv poslodavca da obavljaju poslove ako se ukaže potreba, što nije deo regularnog radnog vremena. Dakle, radnici i radnice više nemaju svoje slobodno vreme, ne mogu planirati privatni život, porodicu, odlazak na putovanje, bilo šta slično, jer u svakom momentu moraju biti raspoloživi i dostupni poslodavcima. Telefon mora non stop da im bude uključen, redovno moraju proveravati e-mail (ako imaju kompjuter) i stalno biti pripravni na mogući poziv poslodavca, radi nekog posla koji nije predviđen regularnim radnim vremenom. Time se otvara prostor za zloupotrebe, na primer, ako niste čuli telefon tokom dečjeg rođendana dok vas je poslodavac zvao radi dodatnih poslova, on može da vas sankcioniše, jer niste bili 'raspoloživi'. A kako na tržištu radne snage postoji ogromna armija nezaposlene rezervne radne snage, lako ste zamenljivi.

Radno vreme je ovim zakonom uređeno i drugim odredbama, npr. kliznim radnim vremenom, zatim preraspodelom radnog vremena itd. -- a to su sve mehanizmi kojima se kamuflira PREKOVREMENI RAD. Ovim promenama se sasvim sigurno neće otvoriti nova radna mesta. Poslodavcima nije u interesu da zaposle nekog novog da obavlja dodatne poslove, već će se maksimalno iskorišćavati radni potencijali onih koji već jesu zaposleni. Dakle, neće se rešavati problem nezaposlenosti, nego će se oni koji rade još više opterećivati -- jer je to efikasniji i racionalniji način da kapitalisti ostvare profit.