Kada je sredinom šezdesetih godina, govoreći o položaju radnika, tadašnji predsednik Saveza
sindikata Jugoslavije izjavio da „ako radnicima nije dobro, neka štrajkuju!“, nije ni slutio da će
uskoro to postati jugoslovenska realnost. Tokom osamdesetih štrajkovi su postali redovna pojava u
gradovima širom zemlje. Od „Trepče“ do „TAM-a“, od „Labina“ do „Zmaja“ – radnici i radnice su
štrajkovali zahtevajući bolje radne i životne uslove, a protiv mera štednje i neoliberalnog
restrukturiranja Jugoslavije, koje je podržavalo i guralo pre svega političko i ekonomsko
rukovodstvo.
Izložba „Gradove smo vam podigli“ govori upravo o tome. O kontradikcijama jugoslovenskog
socijalizma koje su naročito bile izražene tokom osamdesetih godina prošlog veka i koje su vodile
restauraciji kapitalističkog sistema. Međutim, pomenuti društveni procesi nisu se odvijali
pravolinijski, ni bez otpora. Radilo se o kompleksnim klasnim logikama koje su se međusobno
sudarale i sukobljavale, proizvodeći tako protivrečne političko-ekonomske pojave koje je nužno
ponovo proučiti i sagledati.
Danas su sve države nastale nakon razbijanja Jugoslavije nacionalističko-kapitalističke, a
neoliberalne „tranzicijske“ agende koje sprovode lokalni režimi pogoduju isključivo logici kapitala.
Višedecenijski učinak procesa društvene transformacije najočigledniji je i najmerljiviji u sferi rada –
potpuno uništavanje radničkih struktura i institucija demokratskog upravljanja ekonomijom, mase
nezaposlenih ili slabo plaćenih radnica i radnika koje strepe za sopstvenu egzistenciju na periferiji
globalnog kapitalističkog sistema. Od Vardara do Triglava veza i dalje postoji, ali ona je
transformisana u putanju trgovine promašenim investicijama i jeftinom radnom snagom. U ovakvoj
društveno-političkoj konstelaciji interese radničke klase malo ko zastupa. Stoga je nužno održavati
perspektivu radništva vidljivom, sagledati iskustva i greške iz prošlosti i otvarati prostor za
stvaranje drugačijeg društva.
U okviru izložbe „Gradove smo vam podigli“ vraćamo se na period socijalizma i njegovih
protivrečnosti, a kroz niz istraživanja otvaramo pitanja koja su u kompleksnom međuodnosu: od
ekonomije, politike, radničkog organizovanja do slobodnog vremena, medija, kulture i umetnosti.
Na izložbi učestvuju: Bojan Mrđenović (Zagreb), Boris Postnikov (Zagreb), Centar za
savremenu umjetnost Crne Gore (Podgorica), Crvena (Sarajevo), Doplgenger (Beograd), Filip
Jovanovski i Ivana Vaseva (Skoplje), grupa Borovo (Zagreb), Irena Pejić (Beograd), Iskra
Krstić (Beograd), Kurs (Beograd), Lidija K. Radojević i Ana Podvršič (Grac/Ljubljana),
Majlinda Hoxha (Priština), Mario Reljanović (Beograd), Milica Lupšor (Zrenjanin), Kulturni
centar Punkt (Nikšić), Radnički video klub (Zrenjanin), Srđan Kovačević (Zagreb), Vigan
Nimani (Priština).
Kustosi: Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv)
Vizuelni identitet i arhitektura izložbe: Andreja Mirić
Dizajn postavke i vizuelizacija istraživanja: Miloš Miletić i Mirjana Radovanović (KURS)
Izložba je rezultat projekta projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina“.
Projekat su podržali:
Delegacija Evropske Unije − EU/IPA (Podrška civilnom društvu)
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije
Ambasada Švajcarske u Beogradu
Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS)
Programi Centra za kulturnu dekontaminaciju realizuju se uz podršku Fondacije za otvoreno
društvo.