Šta donosi novi zakon o radu - fleksibilni radni odnosi u kulturi

Veliki broj radnika u kulturi i medijima radi po principima fleksibilnih radnih odnosa kakvi se zagovaraju u takozvanim reformama. Fleksibilni radni odnosi znače forsiranje kratkoročnih ugovora o radu što radnicima donosi veliku radnu, materijalnu i životnu nesigurnost. Rizik i odgovornost za proizvodni proces se prebacuje sa onoga koji nudi posao na samog radnika. Od umetnika ili novinara se očekuje da sam obezbedi posao (recimo da pronadje dobru temu i da je lepo obradi), sredstva za rad (npr. laptop), kao i da sam organizuje proizvodni proces. U okviru koncepta fleksibilnog rada radnik na sebe preuzima obaveze koje bi trebalo da ispunjava njegov poslodavac.

Čak i kada rade na nekom projektu umetnici i novinari su istovremeno na tržištu rada, konstantno zaposlivi, ali nikada zaposleni. Postoji stalni pritisak da se unapred moraju obezbediti sledeći angažmani kako bi se osigurali materijalni uslovi za život. Rezultat je potpuni gubitak bilo kakvog jasnog ritma života, ne znate kada vam je i koliko dugo radno vreme, a čak i kada imate dovoljno novca odmor je jako teško planirati, bolovanje sa sobom nosi rizik gubitka svih ugovorenih poslova. Ovakva anomalija u radnim i životnim uslovima, ukoliko se usvoje najavljene izmene u Zakonu o radu, može postati pravilo za radnike u mnogim drugim delatnostima.

Dodatno o položaju umetnika u neoliberalizmu: http://pescanik.net/2014/01/o-poziciji-umetnika-u-neoliberalizmu/