Što je to prekarni rad i zašto se tiče mladih?

Levi samit Srbije i aktivisti/kinje kampanje Ko krade rad? vas pozivaju da prisustvujete jedanaestom po redu Radnom stolu u okviru programa Participativna demokratija koji realizuje Centar za politike emancipacije u saradnji sa Domom omladine Beograda.

Radni stol #11 održan je u tribinskoj sali Doma omladine Beograda 25. maja 2017. - pod naslovom „Šta je to prekarni rad i zašto se tiče mladih?”.

Učesnice: Marija Jakovljević, aktivistkinja kampanje Ko krade rad?
Sarita Bradaš, psihološkinja
Sandra Kasunić, aktivistkinja nemačkog sindikata Ver.di
Razgovor je vodio Miloš Janković, aktivista kampanje Ko krade rad?

Milenijalsi, generacija mladih rođenih između 1980-ih i 2000-ih godina, je prva generacija koja će živeti lošije od svojih roditelja nakon nekoliko decenija unapređenja životnog standarda i radnih šansi. Uprkos obećanjima o slobodi koju je trebalo da donese prevazilaženje tradicionalnih oblika rada, fleksibilno zaposlenje je mladim generacijama najčešće donelo konstantnu jurnjavu za novim poslovima, referencama i kvalifikacijama sa vrlo upitnim životnim šansama. Iako popularni diskurs o navedenoj generaciji neretko mlade prestavlja kao homogenu skupinu, slobodnu da bira kako i za koga će raditi, u stvarnosti se radi o grupi koja je vrlo fragmentisana, kako po pitanju uslova rada, tako i po pitanju životnih šansi. Međutim, ono što ih spaja jeste činjenica da sve veći broj mladih radi u uslovima neizvesnog zaposlenja. Bilo da rade u trafici, na građevini ili kafiću, na brodu, čuvaju decu, drže onlajn engleski stancima, jure prakse, pokreću mikro biznis, frilensuju ili su zaposleni u autsorsovanoj kompaniji ili u javnom sektoru, raznolikost njihovih karijernih putanja spaja prekarnost. Fragmentacija među mladima često onemogućava njihovo organizovanje u cilju poboljšanja radnih uslova. Iako se predstavlja kao poželjan obrazac rada koji doprinosi stvaranju dinamičnog i „inovativnog“ radnog okruženja, prekarni (fleksibilni) rad negativno utiče na sigurnost i kontinuitet zaposlenja, kontrolu nad radnim procesom, tempo rada i radno vreme, zaštitu na radnom mestu, pristup socijalnom i zdravstvenom osiguranju, te visinu nadnice.
Privremeni, povremeni rad, rad na nepuno radno vreme, podzaposlenost (rad ispod kvalifikacija), različiti oblici prikrivenog i ilegalnog rada, rad na crno te samozaposlenje postaju dominantni obrasci rada za mlade koji postaju „idealna“ radna snaga, dostupna i spremna na rad u svakom trenutku. Kako preokrenuti ovaj trend? Šta je neophodno da bi mladi imali osigurano zdravstveno i penziono? Kako stvoriti više sigurnih i dobrih poslova za mlade koji im omogućavaju da se razvijaju i ujedno doprinose unapređenju šireg društva? Kako talente i veštine mladih staviti u službu javnog interesa a ne privatnog profita? Kako pametno upotrebiti nove tehnologije u cilju unapređenja položaja mladih na tržištu rada? Koje radne aranžmane treba odbraniti, koje napustiti, a koje uspostaviti i pod kojim uslovima da bi se sanirala činjenica da mladi koji izlaze na tržište rada u situaciji kada je ekonomija u krizi imaju velike šanse da celog života budu na lošim radnim pozicijama?