Radnici i radnice Goše iz Smederevske Palanke protestovali su 22.8. ispred Vlade Republike Srbije.
Radnici tog preduzeća su mesecima u štrajku zbog neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa. Povod za početak štrajka je bilo samoubistvo njihovog kolege Dragana Mladenovića koji je pritisnut teškom materijalnom situacijom sebi oduzeo život u fabričkoj hali krajem marta.
U otvorenom pismu državnim institucijama, sindikatima i medijima oni pozivaju zaposlene u drugim firmama da im se pridruže u protestu i pomognu u pokušaju primoravanja vlade da reši njihov problem koji je “i problem svih radnika u Srbiji”.
Ispred Vlade okupilo se nekoliko stotina ljudi. Uz brojnih aktivista i aktivistkinja, građanki i građana, protestnom skupu su se pridružili i radnici IMT-a.
Obeležja organizacija nisu isticana, a demonstranti su uglavnom nosili transparente sa porukama podrške radnicima: „Fabrike radnicima“, „Radnički protest“, „Nećemo da budemo jeftina radna snaga“ „Stop privatizaciji“ „Svi smo mi radnici Goše“ i „Radnici su lokomotiva društva“ su samo neki od njih.
Okupljenima se obratio predsednik štrajkačkog odbora Goše, Milan Vujičić. Prema njegovim rečima „Država je gurnula Gošu niz potok“ i istakao je da su dosad radnici podneli deset krivičnih prijava zbog neregularnosti poslovanja fabrike, ali bez ikakvog uspeha, što pokazuje u kakvom se stanju nalazi pravna država. „Ovo je socijalno radnički bunt“ – ponovio je Vujičić u više navrata.
Svetlana Pandžić, bivša radnica IMT-a je sa govornice pozvala na radničku solidarnost, a radnicima Goše je poručila da čuvaju svoju fabriku, kako im se ne bi dogodila sudbina IMT-a i da insistiraju na pokretanju proizvodnje.
Kako saznajemo nakon što su radnici Goše krenuli u Beograd u fabriku su ušli sudski izvršitelji i policija.
Za vreme trajanja protesta, zastupnici štrajkača su predali zahtev za prijem na pregovore u Vladi republike Srbije. Zatim je usledila blokada raskrsnice Nemanjine i Kneza Miloša.
Fabrika šinskih vozila Goša privatizovana je 2008. godine uz hvalospeve o uspešnosti prodaje.
Međutim, o kakvom se uspehu radi, ponajviše nam govore razlozi iza štrajka i današnjeg protesta. Ova fabrika je u momentu privatizacije imala više od 900 zaposlenih, danas ih je 358. Bez obzira što je firma imala ugovorene poslove koje su pratile i državne subvencije koje premašuju milijardu dinara, vlasnici su Gošu doveli do blokade računa čime je onemogućeno i dalje normalno poslovanje. Tako više od 300 radnika već tri godine ne prima redovno plate, a pojedinačno im se duguje između 500.000 i 1.000.000 dinara. Ujedno nemaju uplaćene doprinose pa ni overene zdravstvene knjižice.
Poslovanje privatizovane Goše dobro pokazuje kako se vlasnici bogate na račun radnika i radnica ali i javnog budžeta. Ipak, braneći politiku subvencionisanja stranih investitora, koja se pokazuje izrazito štetnom, država odbija da stane na stranu radnika i radnica koji su oštećeni.
Naslovna fotografija: Mašina/Matija Jovanović
Preporučite članak: